24.01.2013, 10:17
liliana
10282
En člen v zakonodaji, ki je zadevala te tajkunske oz. finančne prevze, bistveni člen v zakonu o bančništvu, je stopil v veljavo šele čez leto dni kot pa ostala finančno prevzemna zakonodaja....in to prav tisti člen, ki govori o zavarovanju kreditov v primerih, ko so kot zavarovanje dane delnice podjetij......zato samo "tajkunom" ne moremo pripisati krivde.....ker država, ki je bila istočasno večinska lastnica treh največjih bank, ki so odobravale te tajkunske kredite se ni ustrezno zavarovala, čeprav se je v bistvu tveganja že zavedala......zato tudi tajkunom nikoli ne bo mogla do živega....
Kakšno odgovornost pa prevzema vsak ostali "privat" d.o.o., ki gre v stečaj......?
V primeru oddajanja premoženja v najem so se zgolj znižali normirani stroški iz 40 % na 10 %....se je spremenil zgolj en člen Zakona od dohodnini.....
V primeru obdavčitve poslovanja verskih skupnosti pa bi bilo potrebno spreminiti marsikatero drugo zakonodajo, ker take obdavčitve še nismo imeli, torej bi povsem na novo uvedli to obdavčitev.....recimo bi morali potem tudi obdavčiti vse ostale prostovoljne prispevke.....tudi če bi uvedli samo cerkveni danek, to ne bi mogli narediti v mesecu ali dveh.....
Ja......
Če greš spreminjat šolski sistem kot sve to prej navedle....temeljito spreminjat, ne zgolj tako, da povečaš normative, da na enega učitelja ali vzgojitelja prideta 2 otroka več....to traja precej let, da se pokaže učinkovitost tega....tudi, če uvajaš nov davek (davek na nepremičnine uvajamo recimo že 10 let, pa ga še nimamo)......to traja nekaj časa....
Če pa je državna blagajna prazna, gospodarstvo opešano, zadolževati se pa po velikih obrestnih merah zgolj za plače ne moremo več, so potrebne take hitre rešitve, kot so povečanje davka pri najemninah, zmanjšanje mase plač v javnem sektorju......
No, torej je to zdaj priložnost, da se znebi tistega nepotrebnega balasta o katerem si pisala prej.....
V bistvu sem to besedno zvezo v celoti ponovila po avtorici z vzdevkom "nejcko"......ker sem tudi njej odgovarjala......
če se ti da, pa lahko narediš tudi podrobnejšo analizo absolutističnega postavljanja "Res je, ne gre tako enostano......in pika..... " v primeru nejcko prav tako......
24.01.2013, 11:26
Frodo Bisagin
4438
Nekaj se se vedno lahko stori - lahkos e dosledno terjajo obveznosti, lahko se vsem "dodeljevalcem" nekritih kreditov zakonsko omeji oz. onemogoči delo v javnih podjetjih in na vodilnih mestih... Problem je v tem, da ima politika prste vmes in se zato nic ne premakne. In nic ne kaze, da se bo v tej smeri karkoli premaknilo - zato so ljudje na ulicah, da se premakne, ne zgolj v "skodo" raje, temvec tudi v skodo "privilegirancev".
BTW: Srbija je sprjeela zakon, po katerem se vse nezakonito ustvarjeno premozenje odvzame in so v tem uspesni. Ni ovir, da se to ne bi tako resilo tudi pri nas, seveda je pa treba onemogociti izigravanje zakona.
Zakaj bi jih delila. Lastnik odgovarja za neplacane terjatve. Kaj je pri tem sporno?
Izgovori. Tako kot se hitro in enostavno spremenijo in preracunajo vsi cenzusi za vse socialne transgerje v drzavi, ter se ustvari popolnoma nov nacin prijave, obdelave in obravnavanja podatkov v zvezi z istimi, se lahko uredi tudi obdavcevanje. jasno pa je, da ce nekdo hoce, vedno lahko jamra zakaj je to tezko in zakaj se to ne da.
Vprasanje je strosek za izobrazevanje v prvi vrsti. Prvi korak je lahko ukinitev mature. Vecina ocenjevalcev je zaposlena solah, maturitetno delo je dodatno in dodatno izjemno dobro placano. Torej, nimas odpuscanj imas pa ogromen prihranek.. itn. tega je veliko, financno se takoj pozna, na kvaliteti izobrazevanja se pa lahko potem bolj umirjeno dela. Problem pri nas ni, da se ne ve kako in kje, problem je, da se vztraja in na vsak nacin hoce uniciti javno solstvo. V zvezi s tem si lahko nekaj vec preberes:
http://www.delo.si/mnenja/komentarji/zalosten-dan-za-vlado-in-sindikate.html .
Torej kaj se caka z ukinjanjem mature, prenehanjem financiranja zasebnega solstva - tudi za to je potrebna spremeba zgolj enega clena zakona, ki je ze pred leti bil sporen.
Saj to govorimo cel cas, edino, da se ne strinjamo kje je ta balast. Ali je balast masa v pisarnah na RIC-u ali uciteljice v razredu. Ali so otroci balast pa jih je treba se bolj natlaciti ali tisoci v raznih izobrazevalnih "agencijah", "uradih" itn...
Popolnoma SDS-ovski stil. Odgovori se sestojijo od kazanja s prstom na druge. Kradel si.. ni odgovora, da, kradel sem, ne nisem, ja kriv sem, ne pdtikajo mi.. odgovor je: - ko je on kradel si pa bil tiho...
Vprasanje osebne integritete ni nikoli povezano na nezrelo "on je tudi", "od njega sem prepisal" ipd. Vprasanje osebne integritete je tvoja osebna izbira ravnanja. Dalo bi se zastipoti, da tvojo soebno integriteto ne krojis in dolocas ti sama ampak drugi s svojim ravnanjem in dejanji. Slednje ne govori v prid zreli in samostojni osebi. Namrec, menda stvari pocnes zaradi sebe in ne zato, ker jih pocnejo drugi. Zal, ta nacin ravnanja je pri tebi nekako "tradicionalen" (in precej motec). Vrsto drugih dejavnikov pri tovrstnih zadevah bom pustila pri miru. Tukaj imas in odgovor zakaj sem te "cuknila" - rada se prepricam o zadevah.
če se ti da, pa lahko narediš tudi podrobnejšo analizo absolutističnega postavljanja "Res je, ne gre tako enostano......in pika..... " v primeru nejcko prav tako......
Znova tvoja "tradicionalnost" - prst pred seboj in on je, jaz nimam pojma zakaj sem tukaj, zakaj pisem in kaj pisem.Kaj bom jaz za nejcko naredila se bom pa direktno z njo dogovorila in slednje nima nobene povezave s teboj, razen, da v tem primru sluzi za odvracanje pozornosti.
Nisi pisala napamet brez razmisljanja, tudi ce je avtor besedne zveze nejcko, si jo ti uporabila. Zakaj je vprasanje, ki je bilo zastavljeno in prepusceno tebi v razmislek. Za pomoc pri kontekstualnem dolocanju sem te napotila na referencni korpus (imas tudi programe, ki ti zelo na hitro naredijo analize besedila), vendar se mi zdi, da se ti niti sanja ne o cem gre. Menda je dovolj, da pokazes od koga si prepisala in ti nisi za nic odgovorna in osebna integriteta je ... zacela iskati samo sebe.
No, opravicujem se, ce moja izhodiscna ugotovitev (da nisi pisala napamet in brez razmisljanja) ne drzi.
< Sporočilo je popravil Frodo Bisagin -- 24.1.2013 11:41:30 >
_____________________________
Hlapci! Za hlapce rojeni, za hlapce vzgojeni, ustvarjeni za hlapčevanje. Gospodar se menja, bič pa ostane, in bo ostal za vekomaj; zato, ker je hrbet skrivljen, biča vajen in željan!
(Ivan Cankar)
24.01.2013, 13:37
liliana
10282
Frodo hvala....kot vedno nikoli ne zatajiš in se vedno znova prekosiš.....
24.01.2013, 16:40
Frodo Bisagin
4438
IZVIRNO SPOROČILO: liliana
Frodo hvala....kot vedno nikoli ne zatajiš in se vedno znova prekosiš.....
A si ti sploh zastopila?
_____________________________
Hlapci! Za hlapce rojeni, za hlapce vzgojeni, ustvarjeni za hlapčevanje. Gospodar se menja, bič pa ostane, in bo ostal za vekomaj; zato, ker je hrbet skrivljen, biča vajen in željan!
(Ivan Cankar)
25.01.2013, 12:56
daddy
2574
IZVIRNO SPOROČILO: Frodo Bisagin
IZVIRNO SPOROČILO: liliana
Frodo hvala....kot vedno nikoli ne zatajiš in se vedno znova prekosiš.....
A si ti sploh zastopila?
Seveda je zastopla, kak sploh dvomiš ..... krivi so Milan Kučan, udbomafija, Drago Kos, Dejan Karba, protikorupcijska komisija, zdaj še Gregor Virant ter seveda Zombiji, da trenirk niti ne omenjamo ......
25.01.2013, 13:39
liliana
10282
Dvajset let na 50 podlage si pozabil dodati, pa Tita, pa Kardelja......
25.01.2013, 16:43
daddy
2574
IZVIRNO SPOROČILO: liliana
Dvajset let na 50 podlage si pozabil dodati, pa Tita, pa Kardelja......
Sem pričakoval odgovor bolj v slogu "šta mogu kad ga volim",
ampak tudi to velja, ja. Vem, da je arzenal "krivcev" izjemno velik. Komur se seveda sploh še da ubadat z njim ....
26.01.2013, 21:38
Frodo Bisagin
4438
IZVIRNO SPOROČILO: daddy
Seveda je zastopla, kak sploh dvomiš ..... krivi so Milan Kučan, udbomafija, Drago Kos, Dejan Karba, protikorupcijska komisija, zdaj še Gregor Virant ter seveda Zombiji, da trenirk niti ne omenjamo ......
Notranji sovrazniki s katerimi je potrebno dokoncno obracunati....
Zanimiva je paralela z opisom srbske politicne scene v zacetku 19 stoletja... ne vem ce so zadeve nakljucne ali ciklicne... v glavnem zamujamo priblizno 200 let ali smo znova v tem krogu. Bo ze kaksen zgodovinar vedel...
Latinka Perovic: Početak modernizacije i razvoja po uzoru na evropske države: Knez Mihailo Obrenović
Preuzimajući od lista Odjek, tadašnjeg organa Narodne radikalne stranke, naziv veliki narodni odisaj za krvavi obračun sa Naprednom strankom, koji je klasičan primer tretmana političkog protivnika kao unutrašnjeg neprijatelja, istoriografija je ovom događaju dala neku lakoću, čak izvesnu veselost, za šta su moguća dva objašnjenja: nerazumevanje ili prikrivanje suštine događaja.
Drugi razlog moga zanimanja za ovaj prvi veliki obračun sa političkim protivnikom kao neprijateljem proizlazio je iz njegovih karakteristika. Sa stanovišta političkih teorija, te su karakteristike univerzalne. U isto vreme, one su odredile model političke kulture u Srbiji: koncentracija na istorijski cilj; stranka hegemon sa misijom da se taj cilj ostvari; odsustvo programske konkurencije kao prepreka ostvarenju jedinstva sredstava i cilja; vođa kao integrišući činilac stranke. U biti, taj model političke kulture je antiliberalan, odnosno autoritaran.
Teško da srpska istoriografija može zauvek izbeći sledeća pitanja: otkud prema jednoj političkoj stranci odnos kao prema stranom zavojevaču, koji dopušta sva sredstva u borbi sa njom, uključujući i ubijanje njenih pripadnika; otkud mandat drugoj političkoj stranci da čitavu jednu stranku označi kao unutarnjeg neprijatelja; na čemu ona zasniva pravo na arbitražu; u kojoj meri to pravo proističe iz njenog samorazumevanja kao nosioca istorijske misije, odnosno njene uloge kao političkog hegemona do ispunjenja te misije?
Neposredno posle stvaranja prvih političkih stranaka u Srbiji 1881-1882. godine: Narodne radikalne stranke, Srpske napredne stranke i Narodne liberalne stranke, i strani i domaći posmatrači političkog života u Srbiji nalazili su da su prvi učinci njihovog delovanja bili poražavajući.
Ruski istoričar i filolog P. A. Kulakovski, profesor na Velikoj školi u Beogradu od 1872-1882. godine, pisao je I. S. Aksakovu, jednom od vodećih ruskih slovenofila, da "unutrašnja borba" stranaka "predstavlja smetnju za razvitak Srbije" i "da ovde partije mrze jedna drugu više nego zajedničkog neprijatelja".
A srpski istoričar Nikola Krstić, profesor na Velikoj školi, zapisao je (1895) u svom Dnevniku: "Postoje političke partije koje su spremne da se pokolju"... "Mnogi politički instituti kod nas se razumeju pogrešno... Zato se ovde događa ono čega nema u drugim zemljama".
Za objašnjenje ove pojave trebalo je napisati više knjiga o narodnjačkoj ideologiji, odnosno o srpskom socijalizmu u drugoj polovini XIX veka. I objaviti više korpusa istorijskih izvora o radikalizmu i Narodnoj radikalnoj stranci. Zbog toga ću ovde ukazati samo na jedan zaključak koji izvodim iz svojih tridesetogodišnjih istraživanja.
U borbama prvih političkih stranaka u Srbiji ogleda se istorijsko nasleđe, to jest: nasilje pod Turcima, ali i u borbama za oslobođenje i uspostavljanje vlasti ustaničkih starešina. Ta vrsta nasilja ne mora postati konstanta; ona podleže promenama.
U isto vreme, u borbama prvih političkih stranaka u Srbiji formira se jedan obrazac političke kulture koji je manje podložan promeni. Mržnje i međusobno istrebljivanje stranaka ne pripadaju samo iracionalnom. Od njihove takve interpretacije, pa do zaključka da političke stranke ne treba ni da postoje ne treba prelaziti dug put. Ovi sukobi proističu iz glavne istorijske kontroverze, koja nastaje naročito posle sticanja državne nezavisnosti, i koja je uporediva sa podelom na slovenofile i zapadnjake u Rusiji.
Narodna radikalna stranka nikla je iz socijalističkog pokreta Svetozara Markovića koji se identifikovao sa narodom čijih je devet desetina činilo seljaštvo, koji je eshatološki stremio narodnoj državi, koja je podrazumevala socijalnu jednakost i jedinstvo srpskog naroda - slovenskoj civilizaciji i novom čoveku. Radikalizam je, kako su savremenici govorili, bio vera, odnosno ideologija, po definiciji antikapitalistička i antiliberalna (Pera Todorović, Krvava godina, priredila Latinka Perović, SKZ, Srpski memoari, Knjiga četvrta, Beograd 1991; Slobodan Jovanović, Vlada Milana Obrenovića, Beograd 1934). Borba za državu bila je borba za teritorije na kojima živi srpski narod. Takav cilj je zahtevao koncentraciju misli, energije i sredstava, odnosno isključivao je socijalno raslojavanje, unutrašnje političke razlike, kompromise i koalicije. Za sve to bio je neophodan spoljnopolitički oslonac i on je, dakako, nalažen u slovenskoj i pravoslavnoj Rusiji.
Naprednu stranku organizovali su najobrazovaniji ljudi u Srbiji toga vremena, koji su se formirali u vreme kneza Mihaila. Stranka nije imala eshaltološki karakter: okupljala je pismenije ljude u varošima, činovnike i bolje domaćine u selima. Ograničeni na održanje realne države posle sticanja nezavisnosti, naprednjaci su težište stavili na njenu modernizaciju i razvoj po uzoru na evropske države. Prva vlada Napredne stranke (1880-1883), sprovela je najsveobuhvatnije reforme: političke, ekonomske, pravne, prosvetne, zdravstvene, vojne. Ove su reforme imale biti krunisane novim ustavom, koji bi uveo parlamentarni sistem vladavine (Stojan Novaković, Dvadeset godina ustavne politike u Srbiji 1883-1903, Beograd 1912).
_____________________________
Hlapci! Za hlapce rojeni, za hlapce vzgojeni, ustvarjeni za hlapčevanje. Gospodar se menja, bič pa ostane, in bo ostal za vekomaj; zato, ker je hrbet skrivljen, biča vajen in željan!
(Ivan Cankar)
